Projekt predstavlja pokušaj da se po prvi put u Nišu i okruženju započne sa organizovanom proizvodnjom cveća i dekorativnog bilja (za tržište Niša, Zapadne Srbije i Beograda, uz podršku partnera. Izuzetno ugroženoj društvenoj grupi seoskih žena, koju sve strategije jednoglasno proglašavaju “marginalizovanom grupom u okviru marginalizovanog područja”, projekt nastoji da obezbedi elemente ekonomske nezavisnosti i sigurnosti kroz bavljenje novim i ekonomski isplativijim poslovima.Projekt se oslanja na lokalne proizvodno-tržišne potencijale i nastoji da ih maksimalizuje. Identifikovani minimum preduslova je da korisnice raspolažu manjim površinama zemlje i imaju izvesno “praktično znanje” iz poljoprivrede, dok je kvalifikaciju moguće postići putem neformalnog obrazovanja.Projekt je dosta investirao u stvaranje povoljnijeg okruženja za nove ekonomske delatnosti izradom Analize i pratećih informativno-edukativih sadržaja. Svojim konceptom privukao je pažnju korisnica, potencijalnih partnera, i javnosti preko velikog broja medija koji su u njemu prepoznali drugačiju priču i konkretne rezultatePored jednog daljeg studijskog putovanja (Zapadna i Centralna Srbija), realizovane su i studijske posete proizvođačima u okolini kao i dvodnevna poseta sajmu. Teorijska edukacija je uvek kombinovana sa obiljem prakse u samim rasadnicima, kako bi bila konkretna i dopadljiva korisnicama.
Zahvaljujući stručnoj edukaciji o gajenju, studijskim posetama i edukaciji iz preduzetništva, korisnice su stekle zadovoljavajući nivo teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti hortikulture, u potpunosti su im jasni modeli organizovane proizvodnje, mogućnosti prodaje, oblici formalne registracije, izvori razvojne podrške i prepoznaju strateške partnere za dalji napredak u radu. Korisnice su osposobljene da samostalno vrednuju sopstvene proizvodne potencijale (umeju da izračunaju neto profit od intenzivne proizvodnje pojedinih biljnih vrsta). Uz odgovarajuću podršku, mogu samostalno izraditi jednostavnije aplikacije za razvojna sredstva u lokalnoj zajednici i u značajnoj meri učestovati u izradi sopstvenih biznis planova. Projekt je realizovan sa planiranim brojem od 50 početnih korisnica, dok se kasnije kroz teorijsku edukaciju, studijska putovanja i posete izdvojilo 12 korisnica, od kojih su 3 na kraju projekta započele ekonomsku delatnost u različitim fazama. Procenjujemo da je broj indirektnih korisnica projekta daleko veći od planiranog, obzirom na to da je izazvao značajno interesovanje medija. Ovo se posebno ogleda u velikom broju telefonskih poziva koje smo primili, izraženom interesovanju žena iz drugih sredina te njihovom interesovanju oko eventualnog nastavka projekta Ostvarena je konkretna saradnja sa kompanijom „Biosan“, koja je sa korisnicama već potpisala prve ugovore o dugoročnoj dvosmernoj kooperaciji, dok opština Pantelej ustupa deo svojih tezgi na pijaci Durlan kao dodatak ranije preuzetim partnerskim obavezama. Najznačajnije dostignuće su svakako prve zasađene površine od strane 3 porodice koje su time započele proizvodnju za unapred poznatog kupca.
Projekt je realizovan zahvaljujući donaciji Švajcarske agencije za Razvoj i Saradnju / SDC Beograd.
Engleski